Pržina se vraća kući…

przinaAkcija je čejadi, akcija. Bi san u Kokojevicu, i osta turbo iznenađen. Bome lipo to napreduje. Ali te slike sutra, danas ova o akciji povratka plaže u Pržinu. Na slici sve vidite, brod je vadi iz duboka, pa će je poni prikrca u kamione koji će je nasu nase na plažu. Pripovidali su da su je nekad tako s plaže odnosili. E pa onda je pošteno da je se tako i vrati. Ali va vidi što će more na to reć. More bi se moru svidi pa pomože. A more bi nan dokaže da što su brodi i kamioni kontra njegove sile. Sa zanimanjem pratimo razvoj situacije.

Comments

  1. Lumbardian says:

    Pomalo me strah da ovaj projekt nije presmino rješenje. Plaže koje su jako izložene otvorenon moru imaju neke godišnje i višegodišnje cikluse. Plaža je ustvari brig, pa dolazi strmina u more, pa dolina, pa ope plitki brig ili banak u moru, pa dubina, a sve od pržine. Kad je plaža u maksimumu dolina je najdublja (iz nje potječe pržina na plaži i banku),a onda počinje nivelacija jer i manji val ima dovoljno visine da čapa banak i počne punit dolinu i smanjuje strmicu na obali pa seka pržinu iz kraja. Pa onda opet bla, bla, bla, i uopče me ni briga jeste li me razumili. U stvari valo bi nekoga pita ko se razumi u mehaniku vala, gibanje pijeska… a ne sluša prepričavane i preuveličane legende iz nečijeg ditinstva. Ali ni lakše i jeftinije vadi pržinu kolo Gubavca pa kamionima vozi na Pržinu, nego se tica u prirodne mehanizme koje dovoljno ne poznajemo. E, ovo je iz straha i panike jer smo svidoci ljudskih postupaka prema Zemlji i posljedica.

  2. Nemam objašnjenje oscilacija pržine, ali sam primjetio da razina obale oscilira ovisno o maksimumima valova i razine mora. Ako je više oseke kada je valovito, povlači se u dubinu. Kako su periodi plima oseka–kratki, a periodi mirno–valovito dugi, ima nekih interferencija. Ne čini mi se pametno vaditi na malo dubini, jer se sve može vratiti. Bilo bi bolje vaditi na većoj dubini, jer je dno ispod 10 m dosta stabilno, a ispod 20 se stoljećima malo mijenja. Nipošto ne treba miješati razne vrste granulata, jer je ono oko Gubavca na dnu skroz nešto drugo.
    Pržina se vadila 30tih, ali to nema veze sa današnjim oscilacijama.
    Zanima me da li je ovim radovima prethodilo ikakvo istraživanje i tko je takvo prenošenje zamislio.

  3. Lumbardian says:

    Pržina se vadi iz 4 ili 5 metara sa tega briga-banka, što je prirodna barijera u očuvanju kakve takve Pržine. S toga oprez

  4. To sa przinom vam izgleda ovako.Necu u proslost do pleistocena,vec samo u nama blizu povijest od recimo zadnjih 2000 godina.Plaza Przina kao i ostale plaze u Lumbardi ,rezultat su erozije primarno vode ali svakako i vjetra lumbarajskog polja.Przina,najvise erozijom Jurtina i Knezine.U vremenima kad se polje intenzivnije obrađivalo(kopalo) erozija je bila intenzivnija,narocito zato jer nije bilo podzida koliko ima danas.Stoljecima je postojao “sklad” izmedju odnesene przine za gradjevinske i ostale radove i one koje bi erozijski procesi vratili u more.
    Problem nastaje 60-70-ih godina kad se przina brutalno eksploatira(kao da je “živa voda”,)a u isto vrijeme polako iz Jurtina maslina istiskuje lozu,i zemlja ispod njih se zatravljuje ,odnosno puno manje obrađije.Odprilike u isto vrijeme grade se podgradni zidovi koji zaustavljaju-preusmjeravaju bujice .Svi ti procesi traju i danas.
    Da bi se przina zadrzavala na nekoj plazi mora bit ispunjen uvjet da se val dolaskom na plazu “razlije” i “izgubi energiju” koju nosi.
    Obzirom da imamo vrlo tanak sloj przine na plazi ,ispod kamenje i stijene,a na kraju plaze ogradni kameni zid ,koji sprijecava i minimalni dotok przine iz jurtinskih vododerina,ostajemo na milost i nemilost šilokalima koji ovisno u svojoj jacini ,odnosno visini valova przinu donose ili odnose.Naime,i najmanja prepreka koja stoji na putu nadolazecem valu,uzrokuje udarac vala u nju i stvoreni val vraca przinu koju normalno nosi ,nazad u more(to lako provjerite i sami)
    Stotine,a mozda i tisuce vandalski odnešenih kamiona przine ne moze se vratiti kroz noc.

  5. Lumbardian says:

    Pleistocen. Nema mora na vidiku. Pleme lumbarajskog kromanjonca luta za sobovima i mamutima. Nalazimo se na rubu divovske anticiklone na sjeveru onosno južne ciklone. U po milijona godina su dugotrajni snigovi i ledovi, strašni povodnji i orkani. skoro razorili sv. Iliju te odnili miljune vaguna materjala prima Majsanu i Sestricama. Bilo je kratkih ali žestokih vodotokova i brzica di je pračovik lovi losose. Slabašna tundra nije mogla zadržati fine čestice pržine pred naletima bure kakvu danas po snazi ne poznajemo. Stajali smo na putu toj pržini i eto je. Onda je stoplilo i more je sve potopilo nase 10 000 godina. A još u doba psefizme obala je bila 2-4 metra daje u more. I da znate da je u zajnih 100 god. bilo razdoblja ka ni bilo kamiona pržine na ciloj Pržini. I ona mi je lipa takva kakva je. Ptičica mi je rekla da bi trebalo nasipa šoder od bejvoča prema Lučici. Me meni, nisan samo ja sanjar u ovome mistu.

  6. Pržina nije sa kopna, nego iz mora. Ono što je na kopnu je samo komadić onoga što se nalazi pod morem. Zaista su oscilacije pržine stalne, ne ovise o ljudskim odvoženjima. A mislim da je glupo vaditi pržinu na pragu koji održava stabilnost najplićeg dijela. Onda se sve opet lako spusti u dubinu.
    Prisjetimo se kako je marina usred mjesta nastala na divljački način, bez projekta, bez ikakve studije, bez konzultiranja sa stručnjacima. (A Frano Šove nije od jučer u oceanografiji, nitko ga nije ni pitao.) Samo se nasipalo po uzoru na Korčulu. Sada imamo industriju usred najljepše vale, jarbole i već 20 godina očajnu obalu i mutno more.
    Zanima me tko plaća ovo prenašanje pržine, tko je to proučio i donio odluku o radovima.

  7. Necu ulazit u velike rasprave iskle je przina,pleistoceni,morenski i eolski nanosi itd. Nema veza!
    Jedini moguci nacin da se przina trajno spasi je da se podigne nivo plaze i onemoguci i najmanji udarac vala,o cemu sam vec pisao.To se moze ucinit tako da se brizi koji su uz plazu (nemoj te me pitai koliko, jer je to matematika pocetkom zime buldozerima poravnaju i tisnu u more..Plaza bi se morala podignut bar za 1 metar na najvisoj tocki.Šilokali bi isprali frakciju zemljem i poslozili przinu po prirodnim “svojim” zakonima.Naravno da bi se i dalje dogadjale manje migracije i micanje przine,ali ne ovako drasticno kao ove godine.Novo nastali prostor,bi maga bit recimo odlicna igralista za odbojku i slicne sadrzaje primjerene plazama.
    Przina je lumbarajski zastitni znak,brend,prevazna za nas i nasu dicu.

  8. Molit ću bez vrijeđanja putem komentara. Svatko ima pravo izreći svoje mišljenje ali na civiliziran način.

  9. Lumbardian says:

    Bravo 1swm. A sad nekoliko predložaka iz Gargamelovog mračnog uma. Izminirati sve seke od Lučice do bejvoča, doni drobilicu, poravna tucanik i napravi Zrče di će mladi moč 24 sata na dan tulumari. Doni bi šleper zvučnika i rasvjete, a posadi bi eto, 50 kokosovih palmi. S ton idejon bi izaša na izbore kao jedan od glavnih kandidata. Od bejvoča prema istoku bi posadi cukijama vrtove i uredi onsen kupališta na solarno grijanje di bi se goli opuštali uz čakulu sa prijatejima. I dicon. To bi se prodavalo maksimalno. Za ovu ideju ulazin u županiju, garant. Samo , malo mi je pržine.

    • A što bi ti reka Merinko Knez ka bi doni i montira zvučnike.Ništa,bilo bi sparavanja!Inače ideja je odlična.

  10. To, to, seke u drobilicu. pa još donit škaje sa Vrnika i eto plaže ko u Brelama.

  11. A čeka južinu da smokri cilu plažu, ili je poli s šmrkovima ili još boje s kanaderon i onda lipo posipa cimenat, ko cukar u prahu po kolačima, ko ono kako su se poprin stavljale tavelice. I onda da se ćapa fina betunska korica poviše pržine i nema da mrda više vamo tamo. Ima da stoji tu di je. I onda na takvoj plaži nema problema sa gaćicama punima pržine. Je da ni više za odbojku na pijesku ali igra se odbojka i na betunu 🙂

  12. more na to ima reć: neće to tako ići!!! odeeeeeeee

Speak Your Mind