Pogled na nas

otoci-svi-zalaz
Da ne bi bilo da Maro umi poslat samo crno bile, evo jedan pogled na općinu u zalasku sunca. U ona doba ka je Kokojevica dimila svon forcon, jedan dan smo se Tonči i ja vraćali iz Dubrovnika i taman je bila ura ko na ovon Marotovon slici. A kadar je bi apokaliptičan. Sve je bilo u dimu, sunce se ni moglo probi kroz njega. Izgledalo je ko da je taman gruhla atomska bomba. Što bi reka Lumbardian: “Me meni!!!” Bili smo se grubo pripali i zabrinuli. Možete zamisli koliko ka je meni prva asocijacija na ovi predivni pogled bila ota situacija.  Ne ponovilo se… Ja glasam za to da se sunce uvike probije, da nika ne zadije u otrovnin oblacima. Da ovi kadar uvike bude za se naježi, od ugode. Znate oni osjećaj ka se iz digo vraćate pa ka se ovo otvori ispri vas? Doma, evo me doma… (boje voje san odma)

Speak Your Mind