Movite se!

Kaže Antun: movite se! Kažem to i ja svako malo drugom seoskom web majstoru na terenu al u zadnje vrijeme bezuspješno, očito. Ma neću ga kudit jer dobro i dura sve ove godine.

Apelirali smo na vas, drage nam čitatelje da se barem malo angažirate, a ima vas više od 1000 svaki mjesec što posjećujete ovu stranicu, pa ništa. Svaka čast rijetkim iznimkama, al to definitivno nije dovoljno. Za malo informatički pismenije apelirao sam nekoliko puta da se malo poradi na wikipediji, koja ima nemjerljivu vrijednost za kulturnu baštinu,  promociju, znanost itd… pa opet ništa. Stranica na hrvatskom jeziku i dalje je najsiromašnija sadržajem. A i vi malo manje informatički potkovani nije da niste u stanju napisat i poslat mailom kakvu zanimljivu štoriju i reportažu. Fotografije također ne bi trebale bit problem. Svaka čast i tebi Lumbardijane na pronicljivim komentarima, al ajde malo truda pa sroči nešto duže nego što stane u jednu SMS poruku.

Koliko god se pojedincima ne sviđaju Marotovi britki komentari on se opet po ne znam koji put angažirao i poslao nam vrijedne uspomene iz svoje bogate riznice fotografija o Lumbardi. Kad već nema novitadi i ne možemo pisat o sadašnjosti evo vam i jope “Bokuni prošlosti”.

Comments

  1. Lumbardian says:

    -“Glas vapijućeg”. Tako bi ti ja nazva post. Doista smo mi kratkovidni i ne opažamo snagu lumbardaneta. A koja je to samo takva baza podataka, kronika, zbornik. Pogledaj koje sve rubrike imamo. Tema ko u prići. Evo, sa ekipa ispri Konzuma neprekinuto raspravlja o maslinama, šiloku i malon nogometu. Koliko net može (ali ono “može”) znaćit za turizam? Puu—puno! Jel tako. Moramo vodit računa i o Antunu koji valjda živi u svitu i već dvadeset dana ni ću novitadu iz voljene mu Lumbarde. I o Stevenu iz Australije. I o Fritzu iz Munchena koji se prin dvanaest godina prvi pu okupa na Pržini dok mu je Gabi još bila divojka. Ne mislu svi samo na hahojak.
    – Zajni put san malo izgubi regvard pa se sa posipjen pepelon. Evo na.
    – Maro je veličina bez daljnjega.
    – Moja elokvencija i konciznost s jedne i SMS poruka s druge strane. Svašta. Me meni.

  2. Moja mama Franica je mene naučila da kad neman ništa pametno za reć da neka mučin, da san pametniji kad mučin 🙂 Malo me ni bilo, malo me ni voja i eto. Ali zato su tu 2 seoska, da kad jedan zastane da drugi nastavi.
    Sad ću je, evo , samo malo, sa ću ja…

  3. Lumbardian says:

    Neznan čime smo zaslužili ovu Marotovu zbirku. Jer ono što se baštini od svojih, tu ostavštinu, to obično svaki od nas ljubomorno čuva, ta se škrinjica otvara samo u izuzetnin prilikama. Svoju riznicu Maro dili s nama i to treba cijeniti. Ja često potonen u bajku njegovih slika, jasno, nakon rutinske svakodnevne svakodnevnice ka pojen leć i ako me ona ne bada. I potvrđuju se priće moga dide. Dok java popušta, u crno-bilon polusnu išćen put ispod Hrubalove kuće totalno dezorjentiran. Ni mi dida sve ispripovidi ili nisan dobro sluša. Zato bi te fotografije hoti vidit u kvadrima, na zidu galerije da mi neko bolje objasni tadašnje selo, drevnu Lumbardu, taj krajolik, arhitekturu, ljude i poslove s kojima su se bavili.

  4. Dajte sliku Hrubalove kuće i okućnice danas pa da se igramo uočite razlike.

Speak Your Mind