Adio Lujo

Parti je Lujo Lozica, veliki čovik, veličina ipo. A nikad se tako nije ponaša, nego je među nama običnima bi običan. Ali i tako običan opet je bi poseban. Ima sam tu sriću u životu, da sam bi među grupom lumbarajske dice koja su dva lita učila klesat u njegovom ateljeu u Bufalu na Vrniku. To mi je ostalo zauvik urezano u sjećanju, toliko sitnih dogodovština, toliko njegovih legendarnih izjava, direktnog humora, pa ko može nosi, neka nosi, ko ne, ko mu je kriv. Predivna uspomena. U nekima je probudi i rasplamsa jubav prima kamenu, i danas su klesari. Nama drugima je otvori oči da nije kamen za nas, da se potražimo digo indigo. Svako je od nas nauči nešto o sebi na Vrniku. A naučili smo puno i o Lujotu. Da voli mir u Bufalo (pod cijenu nemira) i da obožava žene. I uvik je osta takav, jednostavan, direktan i poseban. Jedan od nas, i to će zauvik i ostat.

Speak Your Mind

*